Mnoge zmije preživljavaju tako što se stope s okolinom. Otrovnice češće rade suprotno. Među više od 450 vrsta otrovne zmije jače su se isticale na svojoj prirodnoj podlozi nego bezopasne, izvještavaju istraživači sa Sveučilišta u Galwayu u Irskoj u časopisu Journal of Animal Ecology.
Jarke boje kojima životinja upozorava grabežljivce biolozi zovu aposematizmom. Klasični su primjeri žabe otrovnice i ose. Kod zmija veza otrova i upozoravajućih boja dosad nije bila provjerena na toliko vrsta.
Tisuće fotografija
Tim koji vodi Amy Duclaux koristio je tisuće fotografija s iNaturalista, stranice na kojoj ljudi dijele snimke divljih životinja. Tako su svaku zmiju mogli usporediti s okolinom u kojoj stvarno živi, a ne s laboratorijskim zidom.
Otrovne vrste bile su vidljivo upadljivije od svojih staništa. Crvena i žuta pritom su bile „posebno učinkovite” da zmija iskoči iz pozadine, navodi se u radu.
„Čini se da neke zmije otrovnice oglašavaju da su opasne”, kaže Duclaux.
Sklonost, a ne pravilo
Uzorak je sklonost, a ne zakon. Mnoge otrovnice uopće nisu jarkih boja i i dalje se oslanjaju na kamuflažu, napominju autori. Neke bezopasne zmije pak oponašaju boje opasnih.
Rad podupire ideju da su otrov i upozoravajuće boje u nekim lozama evoluirali zajedno. Šarena zmija nije uvijek otrovna, a neugledna nije uvijek bezopasna.
